Zagadjivanje i zastita zemljista

Zagadjivanje i zastita zemljista

 

Zemljište je prirodna tvorevina sastavljena od   čvrste, tečne i gasovite faze. Predstavlja deo litosfere. Nalazi se smešteno između Zemljine površine i stena. Podeljeno je na horizontalne slojeve koji se međusobno razlikuju po svojim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama.

Ono nastaje tokom dugogodišnjeg procesa u kome kontinuirani i diskontinuirani procesi formiraju različite tvorevine.

 

Zemljiste je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda.Predstavlja inzvaredno znacajno prirodno dobro ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo.Da bi se formirao sloj zemljista debeo 2 do 3 cm, potrebno je 200 do 1000 godina.

Tako da se sa stanovista i vise ljudskih generacija moze smatrati konacnim dobrom.

Kao zemljiste koje se nemilosrdno unistava, degradira kao osnovni deo ekosistema i podloga za zivot ljudi, za zivot zivotinja i biljaka, za proizvodnju hrane i vode, za sve ljudske aktivnosti.Ako se takvo zemljiste ne zastiti posledice mogu biti nesagledive.

 

Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine koje su takvim proglasene s ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova turisticka korist.

Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …

U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.

U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se “parkovi mira”.

 

FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE ZEMLJIŠTA

 

Ljudske aktivnosti

U poslednjih nekoliko decenija najvažniju ulogu u formiranju ali i degradaciji zemljišta ima čovek . Vrlo važne aktivnosti koje utiču na formiranje tla su : ozelenjavanje i seča šuma, navodnjavanje i isušivanje zemljišta kao i izgradnja hidrocentrala i veštačkih jezera.

Klima

Najvažniji parametri klime koji utiču na formiranje zemljišta su temperatura i vodeni talozi jer od njih zavisi vlažnost zemljišta, brzina raspadanja organskih materija i brzina mineralizacije humusa.

Vegetacija

U toku raspadanja biljaka i organskih materija dolazi do stvaranja humusa. Od vrste biljaka koje se nalaze na određenom zemljištu zavisi količina i karakter organskih ostataka koji služe kao polazna materija za nastajanje humusa i akumulaciju elemenata potrebnih za ishranu biljaka u gornjim slojevima zemljišta.

Flora i fauna u zemljištu

Mikroorganizmi imaju najvažniju ulogu u stvaranju humusa. Živi organizmi u zemljištu pored toga razlagažu otpadne materije i ostavljaju iza sebe kanale. Prisustvo ovih kanala u zemljištu poveća njegovu poroznost zemljišta kao i količinu prisutnog vazduha i vode i na taj način menjaju fizičke osobine zemljišta.

 

Reljef

Svojim karakterom vodenog režima i veličinom insolacije reljef može značajno da utiče na formiranje zemljišta. Formiranje zemljišta je dugotrajan proces te se mođe smatrati da je ono neobnovljiv resurs jer je za stvaranje sloja debljine 2,5 cm potrebno oko 500 godina.

 

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMLJIŠTA

 

 

Mehanička struktura i fizičke osobine

 

Struktura zemljišta se stalno menja pod uticajen fizičkih, hemijskih i bioloških procesa i zavisi od veličine, oblika i povezanosti čestica koje se u njemu nalaze. U zavisnosti od načina povezivanja čestica može biti zrnasta ili kompaktna.

 

Hemijski sastav zemljišta

 

Zemljište u sebi sadrži prirodno preko 80 elemenata koji se u njemu nalaze u vidu jedinjenja koja su često rastvorena u vodi. Njihovo prisustvo u zemljištu je od velikog značaja jer utiču na sastav podzemne vode i ulaze u biljke te se na taj način uključuju u lanac ishrane.

 

Vazduh u zemljištu

 

Vazduh koji se nalazi u zemljištu se značajno razlikuje od atmosferskog vazduha i ima preko 80 komponentiUglavnom se nalazi u porama zemljišta. Njegovo prisustvo neophodno je biljkama za rast kao i bakterijama za vreme mineralizacije organskih materija.

 

 

FUNKCIJE ZEMLJIŠTA

 

Zemljište kao osnovni deo ekosistema Zemlje ima mnogobrojne funkcije koje između ostalog omogućavaju opstanak ljudske populacije i očuvanje prirodne ravnoteže.

 

 

 

  • Ekološke funkcije

 

Produkcija biomase

 

Najveći deo proizvodnje hrane za ljude i životinje zavisi od zemljišta koje obezbeđuje nutrijente, vodu i vazduh .

 

Filtracija, puferski kapacitet i transformacija

 

U poslednjih nekoliko decenija ova funkcija dobija na značaju zbog sve većeg zagađivanja zemljišta. Zemljište zahvaljujući svojoj sposobnosti samoprečišćavanja uspešno se do određene granice bori sa štetnim supstancama i onemogućava im da zagađuju podzemne vode i uđu u lanac ishrane.

Zemljište ima sposobnost da različite supstance mehanički filtrira , apsorbuje ili precipitira . U njemu se odigravaju i vrlo važni biohemijski procesi. Ukoliko se radi o organskim supstancama zemljište može da ih razloži i transformiše. Puferski kapacitet zemljišta omogućava da se strane supstance akumuliraju i skladište sve dok ne dođe do oštećenja ovog sistema. Vremenom, ukoliko je izloženo velikom zagađenju zemljište polako gubi ovu sposobnost i postaje izvor polutanata koji se šire po životnoj sredini i najčešće odlaze u podzemne vode.

 

Biološki habitat i rezerva gena

 

Zemljište je prirodni habitat za mnoge organizme i mikroorganizme. Zagađivanjem u zemljištu se za njih stvaraju nepovoljni uslovi za preživljavanje te se smanjuje biodiverzitet. Pored ove   biološke degradacije kod zagađivanja zemljišta istovremeno se javlja i fizička i hemijska degradacija.

 

 

 

 

 

¯Socio-ekonomske funkcije

 

Osnova za izgradnju ljudskih naselja

Zemljište je fizički medij koji omogućava da se na njemu izgrađuju ljudska naselja sa kompletnom infrastrukturom. Takođe se koristi i za odlaganje otpada koji se stvara u tim naseljima.

 

Ekspanzija naselja i nagla urbanizacija dovele su u poslednjih nekoliko decenija do velikog, trajnog gubitka zemljišta zbog izgradnje zgrada, infrastrukturnih objekata i puteva. Prosečno u Evropi je 2% zemljišta prekriveno objektima, a u nekim zemljama i preko 15%. Na ovaj način se povećava površina nepropusnog sloja te je smanjena i mogućnost infiltracije vode u zemljište.

Izvor sirovina

 

Zemljište je izvor mnogobrojnih sirovina kao što su: voda, glina, pesak, šljunak, minerali i različite vrste goriva.

 

Zaštita i očuvanje istorijskog nasleđa

 

Veliki deo arheoloških predmeta i paleontološkog materijala koji nam omogućavaju da shvatimo evoluciju Zemlje i ljudske populacije nalazi se u zemljištu.

Zemljište je od svog nastanka dugi niz godina uspevalo da nesmetano obavlja svoje funkcije. Od početka XX veka zagađivanje zemljišta postaje sve intenzivnije tako da postoji opasnost da dođe do gubitka nekih funkcija.

 

Sve pobrojane funkcije su međusobno povezane i često se korišćenjem određene funkcije zemljišta ugrožava druga . Razvoj naselja , intenzivnao korišćenje zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju, dispozicija otpada idr. vrše veliki pritisak na zemljište i najčešće dovode do degradacije jedne ili više funkcija. Njihov gubitak smanjuje kvalitet i vrednost zemljišta i njen kapacitet da podrži ekosistem.

 

 

ZAGAĐIVANJE I DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA

 

Zemljište se danas sve više zagađuje jer se zbog naglog rasta populacije i ubrzanog ekonomskog razvoja sve intenzivnije iskorišćava i to za proizvodnju hrane i kao izvor osnovnih sirovina. Istovremeno se na zemljište odlaže veliki deo otpadnih materija koje nastaju u mnogobrojnim ljudskim aktivnostima. Sve ovo utiče na normalno funkcionisanje zemljišta te dolazi do njegovog zagađenja i različitih oblika oštećenja.

Zagađivanjem zemljišta može da dođe njegove degradacije, destrukcije ili pak do privremenog ili trajnog potpunog isključenja zemljišta iz funkcije.

Glavnu stetu zemljistu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija Sveta, iako ti problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere, i neposredno prete unistenju zivota na Zemlji.

U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u pitanju zemlje istocne Evrope na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla, 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.

Degradacija zemljišta

 

Može se javiti u više oblika kao posledica intenziviranja različitih ljudskih aktivnosti.

 

a)    Erozija

 

Danas u svetu erozija je najrasprostranjeniji i najteži oblik degradacije zemljišta. Kretanjem po površini zemljišta vetar ili voda svojom kinetičkom energijom pokreću površinske čestice zemlje i pomeraju ih sa jednog mesta na drugo. Nekada je erozija bila prirodan proces u kome je količina odnešenog zemljišta bila jednaka količini novostvorenog zemljišta te je služila za podmlađivanje zemljišta. U poslednje vreme proces erozije je ubrzan zbog intenzivne seče šuma, uništavanja vegetacije, nekontrolisane ispaše i neadekvatne obrade zemljišta.

 

Decenije istraživanja su dovele do toga da se razviju razne metode sprečavanja erozije. Mere zaštite uključuju: – Održavanje odgovarajućeg vegetativnog pokrivača – Sađenje drveća – Nekorišćenje zemljišta za ispašu (privremena mera) – građenje brana – građenje parcijalnih brana koje će sprečiti vodu da utiče u jarkove.

Osnovni razlog zbog koga se gubi i smanjuje prostranstvo obradivih povrsina je, pre svega erozija, zbog koje se godisnje prakticno gubi 25.000 hektara samo na tlu Srbije, dok u svetu se smatra da erozija godisnje pojede vise od 50 miliona hektara, a ponekada i mnogostruko vise.

Borbu sa erozijom i bujicnim poplavama treba shvatiti ozbiljno, jer su u pitanju stete ogromnih razmera.Srbija i Crna Gora spadaju u red zemalja koje su veoma ugrozene erozijom.Ovo najbolje potvrdjuju cinjenice da su mnogi nasi krajevi potpuno stali bez rastresitog pokrivaca.Kao faktor koji bi trebalo ovo da spreci, jedan deo odgovorosti snose i mnogi objekti za odbranu od bujicnih poplava i erozije, koji su izgradjeni, pre vise od cetrdeset godina, i sa danasnjeg aspekta imaju neadekvatne konstrukcione elemente za zastitu, i sprecavanje erozije.

 

b)    Acidifikacija

 

Zbog prekomerne upotrebe azotnih đubriva u poljoprivredi, isušivanja zemljišta i aerozagađenja ovaj prirodni proces u poslednje vreme je ubrzan. Vremenom acidifikacija dovodi do smanjenja plodnosti zemljišta i promene njegovog puferskog kapaciteta.

c)     Zbijanje

 

Najčešće se javlja zbog pogrešne upotrebe različitih poljoprivrednih mašina u toku pripreme zemljišta za gajenje biljaka. Zemljište gubi poroznost, smanjuje se količina vode i vazduha u njemu, ugrožava biodiverzitet, pa samim tim i kvalitet zemljišta.

 

 

d)    Salinizacija

 

Kada duži vremenski period preko zemljišta prelazi voda sa visokom koncentracijom soli dolazi do njenog nagomilavanja posle evaporacije vode. Visoke koncentracije soli u zemljištu utiču nepovoljno na razvoj biljaka.

e)     Desertacija

 

Ona predstavlja posledicu interakcije nepredvidljivih klimatskih varijacija i neodgovarajućeg korišćenja zemljišta, te dolazi do nestanka ili oštećenja biološkog potencijala zemljišta. Zemljište se vremenom zbog ireverzibilnosti procesa pretvara u pustinjsko zemljište.

Poslednjih godina kao veoma opasan neprijatelj zemljista pojavile su se takozvane kisele kise.Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko 10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi.Na ovim povrsinama znacajno su umanjeni poljoprivredni prinosi, doslo je do katastrofalnog susenja suma i ozbiljne ugrozenosti zivota sveta u jezerima

 

Destrukcija zemljišta

 

Najčešće nastaje kao posledica eksploatacije mineralnih i energetskih izvora i predstavlja teži oblik oštećenja zemljišta.

Totalno isključenje zemljišta iz funkcije

 

Kada je zemljište uništeno i fizički, te ga je teško ili skoro nemoguće ponovo upotrebiti dolazi do najtežeg oblika njegovog uništavanja. Isključenje može biti privremeno (deponije, klizišta, igrališta, ski staze) ili trajno (izgradnja svih vrsta objekata i infrastrukture).

 

 

 

Ostali zagadjivaci zemljista

 

Za razliku od ostalih medija životne sredine zemljište je statično i ima veliki kapacitet da prihvati velike količine polutanata koji ostaju u njemu dugi niz godina tako da su efekti zagađenja dugo skriveni i potreban je neki okidač da bi se polutanti iz zemljišta prebacili u druge medije životne sredine. Najveći izvori zagađenja zemljišta su danas industrija,domaćinstva i poljoprivredna proizvodnja.

 

Teški metali

 

Teški metali se prirodno nalaze u zemljištu ali su u poslednje vreme njihove koncentracije u zemljištu naglo porasle zbog mnogih različitih ljudskih aktivnosti. U zemljištu metali su obično vezani za mineralne čestice odakle se otpuštaju pod određenim uslovima (na pr. kod acidifikacije zemljišta). Mogu da se uključe u lanac ishrane i da deluju toksično.

 

Pesticidi

 

Zbog intenzivne upotreba u poljoprivredi zemljište je značajno zagađeno pesticidima. Pesticidi su vrlo otporni i dugo ostaju u zemljištu . Njihovo prisustvo u zemljištu negativno utiče na floru i faunu zemljišta,smanjuje plodnost zemljišta i dovodi do zagađenja podzemnih voda

Nitrati i fosfati

 

Azot i fosfor su osnovni elementi neophodni za rast biljaka ali njihova prekomerna upotreba u poljoprivredi dovodi do zagađivanja zemljišta. Njihova prekomerna koncentracija u zemljištu dovodi do zagađenja podzemnih i površinskih voda.              

    

Radioaktivna kontaminacija

 

Izvori radioaktivnih materija su različite nuklearne probe,radioaktivan otpad ili upotreba radioaktivnog oružja. Kako najveći deo izvora kontaminacije dolazi sa površine mnogi veštački radionukleidi se koncentišu u površinskim slojevima zemljišta i ulaze u lanac ishrane.

 

 

METODE PREČIŠĆAVANJA KONTAMINIRANOG ZEMLJIŠTA

 

 

Koji će od načina za prečišćavanje zemljišta da se upotrebi za oporavak zemljišta zavisi od vrste i veličine njegove kontaminacije. Cilj je   da se poboljša kvalitet zemljišta i spreči dalje prodiranje polutanata u dublje slojeve i u podzemne vode.

 

Sve metode prečišćavanje se dele u dve grupe u zavisnosti od toga da li se prečišćavanje vrši na mestu kontaminacije ili se pak zemljište iskopava i odvozi do mesta gde se vrše različiti načini njegovog prečišćavanja.

 

Tehnologije in-situ

Na mestu kontaminacije zemljišta može se koristiti propuštanje vode, vazdušne struje ili pare pod pritiskom, jonoizmena ili prskanje zemljišta rastvorom bakterija koje potpomažu procese razlaganja polutanata. Ukoliko za ove metode ne postoje odgovarajući uslovi moguće je revitalizovati zemljište dodavanjem humusa ili primeniti različite oblike melioracije.

 

Tehnologije ex-situ

Kod ovih metoda kontaminirano zemljište se iskopava i odvozi na prečišćavanje. Od metoda se najčešće koriste : kompostiranje, obrada u bioreaktoru, termičko prečišćavanje na niskim ili visokim (200-1200 °C) temperaturama, hemijska ekstrakcija, stabilizacija i selektivno korišćenje.

 

 

 

Analiza zemljista

 

 

Analiza zemljista predstavlja jedan od najbitnijih procesa pre same zastite zemljista.

Analizom zemljišta dobijaju se informacije o pravilnom đubrenju u smislu vrste i količine đubriva, kao i vremena njihove primene. Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva u odnosu na, na žalost kod nas zastupljeno đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.

Zadatak stručnih i naučnih radnika iz oblasti poljoprivrede je postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada i uz njihovu maksimalnu efikasnost, kao i uz zaštitu životne sredine, agroekosistema i biosfere uopšte od štetnih uticaja i zagađenja. Jedna od mera za postizanje ovih ciljeva je i uzimanje uzoraka i analiza poljoprivrednog

Osnovna đubriva pored toga što služe za ishranu bilja, služe i za izgradnju zemljišta, za popravljanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se osnovna đubriva po vrsti i količini upotrebe sa ciljem da se postignu značajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti zemljišta, trajnijeg delovanja, tada ta đubriva dobijaju meliorativni karakter i govorimo o meliorativnom đubrenju.Meliorativno đubrenje se izvodi na siromašnim normalnim zemljištima i na anormalnim zemljištima. Na siromašnim normalnim zemljištima izvodi se u cilju obezbeđenosti većeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljišta u cilju popravke fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. zemljišta.

 

 

 

 

 

Zastita zemljista je veoma bitna, jer iz nje se radjamo, uz nju i sa njom zivimo.

 

Deo pisma koji je indijanski poglavica Sietla uputio 1854 godine Franklinu Peri, predsedniku Sjedinjenih Americkih Drzava, glasi:

“Mi smo deo Zemlje, a Zemlja je deo nas. Mirisni cvetovi su naše sestre, jelen, konj, veliki orao, svi su oni naša braća. Kameni vrhovi, sočni pašnjaci, toplina zivotinjskog i ljudskog tela; sve to spada u istu PORODICU.”

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Literatura:

 

 

 

Wkipedija –   Zagadjivanje zemljista

 

Enciklopedija – “ Zastita zemljista”

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sadrzaj

 

 

Zagadjivanje i zastita zemljista .……………………………………………………… 1

Faktori koji uticu na formiranje zemljista …………………………………………… 2

Osnovne karkteristike zemljista ………………………………………………………. 3

Funkcije zemljista ……………………………………………………………………… 3

Zagadjivanje i degradacija zemljista………………………………………………….. 6

Ostali zagadjivaci zemljista ………………………………………………………………………………… 9

Metode preciscavanja kontaminiranog zemljista ……………………………………………….. 10

Analiza zemljista ……………………………………………………………………………………………… 11

 

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s